1. Isidor Bajic-
рођен: 16. август, 1878. Кула
преминуо: 15. септембар, 1915.Нови Сад
Од 1901. до 1915. године је радио у Великој српској православној гимназији у Новом Саду (данас гимназија Јован Јовановић Змај) као учитељ певања и појаља, диригент ученичких хорова, гудачког и тамбурашког оркестра и организатор Светосавских беседа. Помагао је даровитим ученицима у њиховим првим композиторским корацима. Као резултат Бајићевог педагошког рада бастао је Пројекат за промену учења појања и певања у Великој српској православној гимназији (1912.). Oсновао је Музичку школу у Новом Саду 1909. године, после Школе пјенија Александра Морфидиса-Нисиса, прву институцију тога типа на тлу Војводине. Записивао је народне и српске црквене мелодије и користио их у својим композицијама за клавир, хорским делима, комадима са певањем и у опери Кнез Иво од Семберије. Српско црквено појање је упоређивао са појањем других народа на путовању за Хиландар са хором карловачких богослова у лето 1911. године. Обраћао се лично преосвећеном господину Лукијану Богдановићу, православном епископу будимском, у вези са предлогом за редиговање српског црквеног појања (1907.).
Циклуси соло песама
Dela:
o Песме љубави
o Албум песама у духу српских народних песама
o Српске народне песме из Мокрањчевих руковети
o Сељанчице
o Јесен стиже дуњо моја
• Опере
o Кнез Иво од Семберије
Клавирске композиције
Албум композиција за гласовир
За Косово-Куманово, за Сливницу-Брегалницу
Српска рапсодија
Комаде са певањем
Ђидо
Ракија
Дивљуша
Опере
рођен: 16. август, 1878. Кула
преминуо: 15. септембар, 1915.Нови Сад
Од 1901. до 1915. године је радио у Великој српској православној гимназији у Новом Саду (данас гимназија Јован Јовановић Змај) као учитељ певања и појаља, диригент ученичких хорова, гудачког и тамбурашког оркестра и организатор Светосавских беседа. Помагао је даровитим ученицима у њиховим првим композиторским корацима. Као резултат Бајићевог педагошког рада бастао је Пројекат за промену учења појања и певања у Великој српској православној гимназији (1912.). Oсновао је Музичку школу у Новом Саду 1909. године, после Школе пјенија Александра Морфидиса-Нисиса, прву институцију тога типа на тлу Војводине. Записивао је народне и српске црквене мелодије и користио их у својим композицијама за клавир, хорским делима, комадима са певањем и у опери Кнез Иво од Семберије. Српско црквено појање је упоређивао са појањем других народа на путовању за Хиландар са хором карловачких богослова у лето 1911. године. Обраћао се лично преосвећеном господину Лукијану Богдановићу, православном епископу будимском, у вези са предлогом за редиговање српског црквеног појања (1907.).
Циклуси соло песама
Dela:
o Песме љубави
o Албум песама у духу српских народних песама
o Српске народне песме из Мокрањчевих руковети
o Сељанчице
o Јесен стиже дуњо моја
• Опере
o Кнез Иво од Семберије
Клавирске композиције
Албум композиција за гласовир
За Косово-Куманово, за Сливницу-Брегалницу
Српска рапсодија
Комаде са певањем
Ђидо
Ракија
Дивљуша
Опере